Religija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Alfa Univerzitet

Sadržaj
Šta je religija? ............................................................................................................................ 3
Savremena tumačenja religije................................................................................................ 3
Pojava religije i njen istorijski razvoj .................................................................................... 4
Odnos religije i magije........................................................................................................... 5
Okultizam i verske sekte........................................................................................................ 6
Monoteizam - religija našeg vremena....................................................................................... 8
Judeizam ................................................................................................................................ 8
Hrišćanstvo ............................................................................................................................ 9
Islam..................................................................................................................................... 10
Budizam............................................................................................................................... 11
Religija - na granici objektivnog i subjektivnog................................................................. 12
Korišćena literatura.......................................................................................................................... 13
2
1. Šta je religija?
1.1. Savremena tumačenja religije
Definisanje pojma religije predstavlja veoma težak zadatak, jer je religija sama po sebi veoma složen fenomen. Nesumnjivo, religija predstavlja jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture.
Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, što znači povezati. Ovu reč
prvi put upotrebljava Laktanacije, hrišćanski filozof, u IV veku n.e. Ovde se misli na povezivanje
čoveka sa prirodom, drugim bićima i Bogom.
Postoji tri osnovna pristupa pomoću kojih se može posmatrati religija kao fenomen . To su: subjektivni, objektivni i subjektivno - objektivni pristup. Sa stanovišta objektivnog pristupa, religija se može ispitivati kao svaka druga pojava. Subjektivni pristup zahteva drugačiji pristup religiji nego ostalim stvarima. Po trećem stavu, smatra se da se ne može poreći ni subjektivno, ni objektivno kod religije, jer je ona sinteza subjektivnog i objektivnog.
U zavisnosti od društveno-političke situacije i ideologije, postoji više tumačenja religije.
sveobuhvatnu definiciju religije.
Jedno od tumačenja religije datira iz 1959. godine, po kome religija predstavlja "društvenu
formu svesti u kojoj dolazi do izraza čovekova zavisnost od tuđih mu i nepoznatih prirodnih i društvenih sila i fantastična forma preodolevanja tih sila putem obreda, molitava i sl. Religija je, u stvari, ropska forma moralne svesti" . Karl Marks smatra da religija nije ništa drugo do "uzdah zgažene tvari, opijum naroda". Njegovo mišljenje je da je čovek generičko biće i da ne sme da bude posrednika između dva čoveka koji su pripadnici jedne zajednice. U klasnom društvu, čovek gubi osećaj "zajedništva", te ne postoji mogućnost međusobne identifikacije između pripadnika različitih klasâ. Po Marksu, to je način nastanka religije, i zato religija predstavlja oblik otuđenja.
Navedena tumačenja religije su u suprotnosti sa tumačenjem Lešeka Kolakovskog. Njegov
stav je da su "zabranjene one definicije religije koje podrazumevaju da je religija samo sredstvo
svetovnih, društvenih ili psiholoških potreba, jer su to iskustveni stavovi i ne smeju se prihvatiti kao deo definicije". Jedna od definicija religije Lešaka Kolakovskog jeste: "Religija nije skup iskaza, ona je oblast bogoštovanja u kojoj se razumevanje, saznanje, osećanje učešća u temeljnoj stvarnosti (bilo da se misli na ličnog boga ili ne) i moralna obaveza javljaju kao jedan jedini čin, čije naknadno deljenje u odvojene klase metafizičkih, moralnih i drugih tvrđenja može biti korisno, ali mora iskriviti smisao izvornog čina bogoštovanja".

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]